28. januara 1957. godine, posle
dugogodišnjeg mukotrpnog rada u Osnovnoj školi, Sportsko Društvo ''Lehel'' je
donelo odluku da se oformi mali rukomet (do 1958. godine igrao se veliki rukomet
na velikom terenu, ali ne i u Mužlji). Ekipu su sačinjavali momci koji su
završili osmi razred i takmičili su se u opštinskoj ligi. Teren se iscrtavao na
fudbalskom terenu u okviru škole prilikom svake utakmice. Većina ih se bavila i
fudbalom: Tapai Ferenc (Tišek), Lacko Ištvan, Varga Peter, Lendvai Peter, Juhas
Fabian, Juhas Andraš (Drunja), Kovač Ištvan (Ezres), Siveri Andraš (Cinke), Sabo
Ištvan, Bukusa Andraš, Pragai Ištvan, Višnjei Janoš, potom su se uključili i
sledeći igrači: Pakai Ferenc, Borbelj Karolj (Čiki), Olajos Ištvan, Siveri Reže,
Golja Ištvan, Mango Atila, David Jožef, Turanji Jožef, Varga Ištvan, Stojkov
Erne, Čorba Đerđ, Čonti Maćaš, Damjanović Anton, Nazdravecki Andraš, Roža
Šandor, Jo Đurka, Medve Ileš, Varga Fabian ...
Početkom šezdesetih godina važno je
spomenuti zalaganje Višnjei Janoša, koji je velikim delom uzeo učešće u radu i
razvoju ženskog rukometa.
Za period
od 1958-1968. godine karakteristično je da je i ženska i muška ekipa učestvovala
na raznim okružnim takmičenjima, i uglavnom osvajala prva i druga mesta. Prvo
mesto je značilo ulazak u viši rang takmičenja, za šta, nažalost, Sportsko
Društvo ''Lehel'' nije imalo para, tako da je ekipa nastavila da igra na
okružnom nivou. Isuviše mala sredstva koja su se izdvajala od strane lokalnih
društveno-političkih organizacija ''pojela'' je fudbalska ekipa. Više puta je na
godišnjim sastancima Sportskog Društva ''Lehel'' diskutovano o tome da rukomet
zaslužuje značajniju pažnju, zbog svojih istaknutih rezultata kako ženske, tako
i muške ekipe, ali opet zbog nedostatka para i ova primedba je ostala mrtvo
slovo na papiru. Devojke su zbog velike ljubavi prema igri, same sebi kupile
mornarske majice. Mnoge od njih nisu imale ni patike, pa su trenirale i igrale
bose, što se na slikama i vidi.
Na dan utakmice se glavnom odvijao
dvojni program. U predigrama su nastupale devojke, a zatim momci. Žensku ekipu
''Lehel''-a sačinjavale su: Kanas (Borbelj) Eržebet, Mičkei Margit, Fazekaš
(Eleven) Rozalija, Balaž (Budai) Marta, Đember (Varga) Marija, Tapai (Kendereši)
Jolan, Đember Ana, Balaž (Terke) Eržebet, Žervanov (Palatinuš) Eržebet, Lošonc
(Išpanovič) Katalin, Bin (Tot) Katalin, Špic (Duga) Eržebet, Mezei (Tapai)
Ilona, Gomboš (Rice) Ilona, Boldižar Eta, Išpanović (Bakoš) Rozalija, Šiveg
(Bezdan) Rozalija, Martin (Bezdan) Ilona, Božo (Leđel) Piroška, Olajoš (Barat)
Iren, Balaž (Koša) Iren, Kovač (Viši) Ana, Čordaš (Matanović) Ida, Kasa (Popić)
Rozalija, Kraus (Šetet) Rozalija, Juhas Marija, Siveri (Katarof) Julija, Čanadi
(Išpanović) Ana, Ilija Marija, Palfi (Kirti) Rozalija, Mejsner (Đorđević) Maca,
Ripson (Balo) Babi, Borbelj (Mezei) Vilma, Varga (Turanji) Marija, Boršoš
(Lacko) Inci, Borbelj (Rac) Ilona, Lacko Piroš ...
1958. godine rukometnu sekciju
''Lehel'' vodila su dva čoveka: Varga Ištvan i Težla Nandor.1959. godine kao
rukovodioci ekipe nastupali su Varga Ištvan i Varga Jožef. Delegat u gradskom
rukometnom savezu bio je Karl Mikloš.
1962. godine ženska rukometna ekipa
osvojila je drugo mesto u okružnom takmičenju. Važno je napomenuti da su devojke
igrale bez ičije novčane pomoći i podrške. U okružnoj ligi takmičile su se ekipe
iz sledećih mesta: Čoke, Padeja, Jarkovca, Ostojićeva i Zrenjanina (ekipa
Gimnazije). Muška ekipa je takođe osvojila značajan uspeh s obzirom na to da su
nastupali kao siročići, bez para u kasi. Tim su vodili Borbelj Karolj i Varga
Ištvan.
5. septembar 1963. godine se pamti
kao najznačajniji događaj ovog perioda. Tada je ženskoj ekipi ''Lehel''-a došao
u goste prvoligaški ''Tekstilac'' iz Pančeva. Bila je to osmofinalna utakmica
Jugoslovenskog Kupa. Rezultat je bio 17:7 za Pančevke. Rukometašice ''Lehel''-a
su se lavovski borile u prvom poluvremenu, kasnije im je ponestalo snage i one
su izgubile. Interesantno je reći da su u ekipi ''Tekstilca'' igrale tri
reprezentativke Jugoslavije. Te godine se ženska ekipa u Kikindi izborila za
takmičenje u višem rangu, međutim zbog nedostatka opreme nisu učestvovale u
prvenstvu. Ekipu su vodili Varga Jožef, Čanadi Janoš st. i Koso Mihalj.
Sve do 1968. godine nije bilo
sredstava za rukomet, tako da su i muška i ženska ekipa odustala od daljih
takmičenja.
18. januara
1970. godine, Sič Andraš je izabran za sekretara Sportskog Društva «Lehel».
1971. godine je ponovo krenula sa
radom i ženska i muška rukometna ekipa, tako da su 1972. godine ponovo izborili
učešće u prvenstvu.
14. januara 1974. godine, Tot Peter
je postao član rukovodstva Sportskog Društva ''Lehel'', a za sekretara je
izabran Vereš Zoltan. Ove godine je muška ekipa osvojila prvo mesto u Banatskoj
ligi. U opštinskom savezu, Sportsko Društvo ''Lehel'' predstavljao je Čanadi
Janoš st.
1978. godine izabran je Terkelj
Ištvan za novog predsednika rukometne sekcije. Ove godine se muška ekipa
ponovila komplet opremom, zahvaljujući poslastičaru Lazami Šefiku, a žensku
ekipu je, fotograf Mezei Jožef obradovao takođe komplet opremom. Momci su bili
članovi vojvođanske lige-Severni Banat i osvojili su sedmo mesto. Ekipu su
sačinjavali: Đurić, Radanov, Maročik, Juhas, Kovač M., Kovač A., Davidović,
Orban, Balić, Kišmarton, Čvorović, Levai. Trener je bio Čonti Maćaš. Žensku
ekipu je vodio Halai Gergelj. Članovi su bili: Bene, Fodor, Išpanović, Nađ Kovač
K., Boćan, Makai, Arsenov, Nađ, Abonji, Čonti, Kovač, Molnar, Gabona, Miklušev,
Đorđieski, Metenković. Ove godine je ograđeno igralište zahvaljujući preduzeću
«IPOK» koje je dalo cevi, a dobrovoljnim radom predsedništva i igrača je
napravljena ograda.
1979. godine je muška rukometna
ekipa osvojila kup na okružnom takmičenju. Devojke su završile na petom mestu
Vojvođanske lige-Severni Banat.
1980.
godine izabrano je novo rukovodstvo od 24 člana sa Biro Mihaljem kao
predsednikom. Sa Čonti Maćašem na čelu ekipe, rukometaši su zabeležili veliki
uspeh osvojivši četvrto mesto na takmičenju vojvođanske lige-Severni Banat.
1981. godine žesnka ekipa stupa na
snagu. Sa trenerom Halai Gergeljem devojke su osvojile drugo mesto u
jedinstvenoj banatskoj ligi uprkos tome što su ekipu sačinjavale mlade igračice.
Ni uspeh rukometaša nije izostao. Završili su na šestom mestu vojvođanske
lige-Severni Banat, iako je nekoliko iskusnih igrača napustilo ekipu, što zbog
odlaska u vojsku što zbog drugih razloga. Za predsednika rukometne sekcije
izabran je Mezei Peter.
1982. godine žensku ekipu je Balić
Mihalj pripremao za prvenstvo. Igračice su: Fodor, Miklušev, Metenković, Boćan,
Guljaš, Bene, Makai O., Makai M., Arsenov, Grković, Đorđieski, Jurčić,
Mihajlović, Išpanović, Nađ Abonji, Cerna, Čanki, Mezei, Kovač, Boćan V., ...
Sekretar je bila Boćan Iren. Mušku ekipu je te godine vodio Čonti Maćaš.
Rukometaši su: Levai, Sabo, Kovač A., Juhas, Budai, Kišmarton, Kovač M., Orban,
Takač, Đember, Farkaš, Tot, Maročik, Čvorović, Reljin. Predsednik rukometne
sekcije je bio Mezei Peter.
1984. godine kao trener žensku
ekipu je ponovo preuzeo Halai Gergelj. U jedinstvenoj banatskoj ligi
rukometašice su osvojile četvrto mesto, što je vrlo dobar uspeh s obzirom da su
nastupale sa podmlađenom ekipom. Muški tim je briljirao osvojivši ubedljivo prvo
mesto u vojvođanskoj ligi-Severni Banat i pravo učešća u jedinstvenoj banatskoj
ligi. Trener je bio Čonti Maćaš a zlatni dečaci su: Levai, Đember, Takač, Balić,
Juhas, Kovač A., Farkaš, Kišmarton, Tot, Kovač M., Davidović, Čvorović, Reljin.
Ekipa je obnovila svoje redove i novim igračima kao što su: Orban koji se vratio
iz vojske, Emler i Krstanović koji su prešli iz ''Proleter''-a kao i Maročik i
dr Vulin. Predsedničku funkciju obavljao je Juhas Bela.
1985. posle jedanaest godina
rukometni teren je dobio novi sloj asfalta.
1986. godine je Kovač Mikloš
preuzeo kormilo nad ženskom ekipom, koja nažalost ispada iz daljeg takmičenja, a
Čanadi Janoš nad muškom, koja osvaja treće mesto u prvenstvu. Halai Gergelj je
postao novi predsednik sekcije. U upravu Sportskog Društva izabrani su Balić
Mihalj, Mezei Peter i Boldižar Eta.
1987. godine trenersku ulogu nad
rukometašicama obavljala je Beker Edit, a rukometaše je i dalje vodio Čanadi
Janoš. Novi predsednik postao je Stajić Lazar. Sekretar muške ekipe je bila
Boldižar Eta, a ženske Boćan Iren. Boldižar Eta je takođe bila član takmičarskog
odbora lige.
1988. godine mušku ekipu
sačinjavali su: Balaž, Đember, Lazarov, Ekreš, Orban, Kišmarton, Tot, Kovač A.,
Grubač, Stajić, Čvorović, Sabo. Stajić Lazar i Balić Mihalj izabrani su u
rukovodstvo Sportskog Društva ''Lehel'' kao predstavnici rukometne sekcije.
Stajić Lazar je ostao i dalje predsednik.
1989. godine došlo je do posete
VSŠE rukometne ekipe iz Sigetvara (Mađarska) u Mužlju, a ekipa ''Lehel''-a
uzvratila je 4. novembra iste godine svoje gostovanje. Žensku rukometnu ekipu
ove godine napustilo je nekoliko članova, ostali su bez trenera, što je
prouzrokovalo njihov loš nastup u prvenstvu. Takođe od septembra meseca sekcija
je nastavila svoj rad bez predsednika. I pored ovih teškoća rukovodstvo se
izborilo za gasifikaciju prostorija Sportskog Društva..
1990.
godine je Balić Mihalj postao član rukovodstva jedinstvene Banatske lige.
Predsedničku funkciju u sekciji obavljao je Sič Andraš, a treneri su bili
Čvorović Rade i Lazarov Dragan, koji se usredsredio na obuku mladih naraštaja. U
muškoj preuređenoj Severno- banatskoj ligi, rukometaši su osvojili četvrto
mesto. Ženska ekipa je završila na dvanaestom (poslednjem) mestu. 23. juna
rukometna sekcija ''Lehel''-a organizovala je omladinski turnir na kome su
učestvovale dve prvoligaške ekipe: ''Jugović'' Kać i ''Banini'' Kikinda, kao i
ekipe vojvođanske lige : ''Naftagas'' Elemir i ''Lehel'' Mužlja.
1991. godine ''Lehel'' je
organizovao II omladinski turnir u rukometu. Za tu priliku izgrađene su rezervne
klupe i napravljeno je osvetljenje terena. Naravno, to je bilo moguće samo uz
dobrovoljni rad i zalaganje igrača i rukovodstva, a uz novčanu pomoć saveta
Mesne zajednice. Prve i jedine pripreme u istoriji sekcije na koju je muška
ekipa išla bile su na Zlatiboru pod nazivom ''Škola rukometa'' (12 igrača i 2
trenera).
1992. godine održan je III
omladinski turnir pod nazivom Memorijal Balaž Tibor-Baki (ovaj igrač je
tragično preminuo 1990.godine na ratištu). Odajući počast ovom mladom čoveku na
turnir su se odazvali svi prvoligaški vojvođasnki timovi: ''Jugović'' Kać,
''Crvenka'' Crvenka, ''Vrbas'' Vrbas, ''Dinamo'' Pančevo, ''Banini'' Kikinda,
''Proleter'' Zrenjanin. Ovim ekipama su se pridružile i ekipe ''Naftagas''
Elemir i ''Lehel'' Mužlja. Rukovodstvo se potrudilo da svim učesnicima obezbedi
celodnevni smeštaj i valjano ugosti svakog zaljubljenika rukometa. Ovaj
memorijal organizovan je na visokom nivou i ubrao je puno pohvala. Ostaće u
dubokom sećanju kako igračima tako i gledaocima.
12. februara 1993. godine ukinulo
se Sportsko Društvo ''Lehel'' i svaka sekcija u okviru nje postala je samostalni
klub, sa sopstvenim Statutom, žiro računom, pečatom itd. Tako je nastao
Rukometni Klub ''Lehel'' iz Mužlje.
1995. godine Rukometni Klub
''Lehel''-muškarci osvojili su treće mesto na prvenstvu. Trener je bila
Mastilović Fatima. U ligi srednje - banatskog okruga učestvovalo je devet ekipa:
''Proleter II'' Zrenjanin, ''Banat'' Čenta, ''Bočar'' Bočar, ''Jedinstvo II''
Novi Bečej, ''Vojvodina'' Perlez, ''Partizan'' Tomaševac, ''Jedinstvo'' Ečka,
''Proleter III'' Zrenjanin i ''Lehel'' Mužlja.
1996. godine RK ''Lehel'' takmičio
se sa ekipama: ''Proleter II'' Zrenjanin, ''Jedinstvo II'' Ečka, ''Partizan''
Tomaševac, ''Banat'' Čenta, ''Vojvodina'' Perlez, ''Sokoturs'' Bočar,
''Hercegovina II'' Sečanj i ''Tehničar'' Zrenjanin. Ekipa ''Lehel''-a završila
je prvenstvo na odličnom trećem mestu. Ni ''sećanje na Balaž Tibora'' nije
izostalo. Predsednik kluba bio je Balić Mihalj, a sekretar Dudaš Ibolja.
1997. godine muška ekipa je
osvojila prvo mesto u severno - banatskoj ligi i time obezbedila ulazak u
jedisntvenu Banatsku grupu Vojvođanske lige. U toj grupi nastupale su sledeće
ekipe: ''Crvena Zvezda'' Mokrin, ''Banat'' Čenta, ''Obilić'' Kanjiža,
''Partizan'' Tomaševac, ''Napredak'' Čestereg, ''Vojvodina'' Perlez,
''Jedinstvo'' Ečka, ''Partizan'' Iđoš i ''Lehel'' Mužlja. Sekretarsku funkciju
obavljao je Filep Đerđ. Ekipu su napustili: Borbelj, Brkić i Stajić. Te godine
su napravljeni novi golovi. Materijal je obezbedilo preduzeće ''Naftagas'' a uz
zalaganje i dobrovoljni rad rukovodstva oni su i postavljeni.
1998. godine u jedinstvenoj
banatskoj grupi vojvođanske lige učestvovalo je deset ekipa. RK ''Lehel'' zauzeo
je drugo mesto iza RK ''Crvena Zvezda'' iz Mokrina.
1999. godine početkom jesenje
sezone na sastanku rukovodstva doneta je odluka da se raspusti muška rukometna
ekipa zbog neodgovornog i bahatog ponašanja većine igrača, koje se više nije
moglo tolerisati. Svi su bili mišljenja da se više treba posvetiti ženskom
rukometu. Tako je i oformljena ekipa koja je nastupala u banatskoj grupi II
srpske rukometne lige sa sledećim ekipama: ''Naftagas'' Elemir, ''Kikinda II''
Kikinda, ''Proleter II'' Zrenjanin, ''Jedinstvo'' Novi Bečej, ''Senta'' Senta,
''Hercegovina'' Sečanj, ''Jedinstvo'' Ečka, ''Mladost'' Lukićevo, ''Partizan''
Horgoš . U timu ''Lehel''-a takmičile su se devojke iz osnovne škole prosečne
starosti od 13 godina. Na žalost prvenstvo su završile na poslednjem mestu, ali
uz bodrenje trenera i rukovodstva nisu predavale borbu, jer su znale da je
budućnost pred njima. Ekipu su sačinjavale: Kardoš Erika, Mari Judit, Šereš
Teodora, Repek Tijana, Juhas Renata, Kakusi Silvija, Salma Hajnalka, Kovač
Timea, Kovač Eva, Židai Andrea, Balić Eleonora, Mišković Eleonora, Terzioski
Bojana, Vujin Ivana, Baranji Stojanka.
2000.
godine u prvenstvu se takmičilo 9 ekipa. Nekoliko novih devojaka se pridružilo
timu. Posle puno suza i razočarenja rukometašice su pobedile u jednoj utakmici.
2001. godine je 11 ekipa
učestvovalo u takmičenju. Ova godina je bila uspešnija, osvojeno je osmo mesto.
Ekipa je brojala 83 člana, od toga je većina uporno radila i trenirala.
2002. godine se već osećala zrelost
devojaka. U trci od 10 ekipa u okružnoj banatskoj ligi osvojile su odlično drugo
mesto. Trogodišnji mukotrpan rad se isplatio. Ostavile su iza sebe ekipe kao što
su: ''Dinamo II'' Pančevo, ''Jabuka 95'' Jabuka, ''Proleter II'' Zrenjanin, itd.
Te godine su ponovo iscrtane linije na terenu.
2003. godine Ženski Rukometni Klub
''Lehel'' se takmičio sa 9 ekipa. Posle velike borbe igračice su briljirale i
osvojile titulu sa dva poena ispred drugoplasiranog ''Dinamo II-Rolospas'' iz
Pančeva. Prvo mesto omogućilo je ulazak u vojvođansku grupu Kvalitetne srpske
lige u kojoj su učestvovale sledeće ekipe: ''Crvenka'' Crvenka,
''Partizan-Telep'' Novi Sad, ''Jedinstvo'' Kačarevo, ''Jedinstvo'' Ečka,
''Topola'' Bačka Topola, ''Miletić'' Mošorin, ''Mladost'' Bela Crkva, ''Sombor
II'' Sombor, ''Železničar'' Inđija, ''Petrovaradin'' Novi Sad, ''Maglić''
Maglić, ''Jabuka 95'' Jabuka, ''Radnički'' Kovin i ''Lehel'' Mužlja. Uz pomoć
novčanih sredstava od strane Mesne zajednice Mužlja izgrađena je mreža za
hvatanje lopte.
2004. godine ženska rukometna ekipa
osvojila je četvrto mesto. Kao trener nastupio je Nađ Nenad, a sa pionirkama i
novim naraštajima radili su Lazarov Dragan i Halai Gergelj. U jesenjoj sezoni
Nađa je zamenio Lakatuš Ivan. Neizostavno se mora reći da je trogodišnji rad
krunisan izrastanjem jedne prave zvezde, Budai Anastazije, koja se svojim radom
izborila za učešće u Srpskoj reprezentaciji pionirki. Svojom izuzetnom igrom
zaslužila je da nastavi karijeru u RK ''Crvena Zvezda'' iz Beograda. S ponosom
se može reći da je njen uspeh ujedno i uspeh RK ''Lehel''-a iz Mužlje. Ponovo,
uz pomoć dobrovoljnog rada pojedinih članova rukovodstva izgrađena je tribina
pored igrališta i postavljene su košarkaške table. U finansiranju ovog projekta
učestvovala je Mesna zajednica Mužlja, preduzeće ''Naftagas'', koje je
obezbedilo materijal a takođe je stigla i donacija od strane ADF-a.
Još jedna «Lehel»-ova igračica je
postigla ogroman uspeh i to sudija međunarodnog renomea Gardinovački Zorica,
koja je sudila na svetskim prvenstvima u: Norveškoj (1999), Italiji (2001),
Hrvatskoj (2003) i Rusiji (2005). Takođe je sudila na Evropskim Prvenstvima u:
Rumuniji (2000) i Danskoj (2002). Bila je i učesnica Olimpijkih Igara u Sidneju
(2000) i u Atini (2004). Delila je pravdu na Juniorskom Svetskom Prvenstvu u
Makedoniji (2003) i na još mnogim međunarodnim utakmicama.
2005. godina je bila najplodnija za
ovu ekipu jer su se tada devojke izborile za učešće u drugoj ligi. Ovaj
fantastičan rezultat je uspeh kluba, kao i svake igračice ponaosob, pogotovo za
ovako malu sredinu kao što je Mužlja. Sastav ekipe pod vođstvom Lakatuš Ivana
bio je: Juhas, Boćan S., Labanc, Šarkanj, Balić, Hartvein, Vujin, Milovac,
Čonti, Juhas K., Mišković, Vidanović, Simanić, Kuzmanović, Ćopić, Savić,
Beganović, Lajić, Stojanović, Pejović, Novaković, Eraković, Roganović. Tada su
počele glavobolje i brige za članove rukovodstva. Ponovo, iz istih razloga kao i
ranijih godina, tj. zbog finansijske situacije predsedništvo je odlučilo da
odustane od daljeg takmičenja, posle sagledavanja svih opcija vezanih za novac.
Teška srca, ali odluka je pala. Tim se rasformirao i usledio je rad isključivo
sa mladim pionirkama koje su trenirali Lazarov Dragan i Halai Gergelj. Školska
ekipa učestvovala je na vojvođanskom finalu u Kanjiži osvojivši prvo mesto i
tako obezbedila učešće na međunarodnom đačkom turniru u Mađarskoj. Uspeh nije
izostao, rezultat je bio treće mesto. Ove turnire organizovala je fondacija
''Aranycsapat''.
U 2006. godini je rukometni klub
bio najbrojniji. Odigrali su 67 mečeva, što znači da se radilo više od 700 sati
zajedno sa treninzima. Rad sa devojkama nije bio uzaludan što potvđuju sledeći
uspesi: 13 rukometašica u reprezentaciji Vojvodine:
Prva ekipa rukometnog kluba
završila je prvenstvo na drugom mestu, ekipa kadetkinja je takođe osvojila drugo
mesto u vojvođanskom prvenstvu. Ujedno je Babuškov Timea proglašena za najboljeg
golmana u Vojvodini. Tako su odlučili treneri 11 ekipa. Školska ekipa
učestvovala je u vojvođanskom finalu u Mužlji, gde je postigla prvo mesto i
obezbedila ponovno učešće na međunarodnom đačkom turniru u Mađarskoj. Ovog puta
je uspeh bio još bolji, osvojeno je drugo mesto. Finansiranje ovog turnira
obezbedila je fondacija ''Aranycsapat''.
2007. godine u prolećnoj sezoni
pionirke su pobedile na okružnom pionirskom takmičenju (uzrast 1993-1994)
ostavivši iza sebe ekipe kao što su: ''Proleter'' Zrenjanin, ''Naftagas''
Elemir, ''Jedinstvo'' Ečka, ''Hercegovina'' Sečanj, ... U uzrastu kadetkinja
(1991-1992) titula je opet pripala Rukometnom Klubu ''Lehel''. Na turniru
kadetkinja u vojvođanskom rangu odlično su igrale ušavši u finale za
treće-četvrto mesto. U regularnom terminu igrale su nerešeno 10:10, dok su u
penalima podbacile i izgubile utakmicu. Uprskos tome ovaj rezultat je odličan,
jer su iz ekipe izostale četiri najbolje igračice iz opravdanih razloga.
Išpanović Monika, nova nada «Lehel»-a učestvovala je na pripremama u Krupnju kao
član Srpske pionirske reprezentacije. Još su šest mladih igračica otišle na
pripreme u Adu, kao kadetkinje reprezentacije Vojvodine. To su: Pocik Leontina,
Reljin Kristina, Bujkov Katarina, Momirski Milana, Išpanović Monika i Knežević
Bojana. Lazarov Dragan, trener RK «Lehel» je vodio reprezentaciju kadetkinja na
pripreme.
12.08.2007-e u Bekešsentandrašu
(Mađarska) naša ekipa na međunarodnom turniru je zauzela prvo mesto.
09.09.2007-e na međunarodnom turniru u Mužlji, povodom proslave «50 godina
rukometa u Mužlji», ekipa Lehel-a je ponovo briljirala, osvojivši prvo mesto. Za
ovu priliku smo i izdali monografiju «50 godina rukometa u Mužlji» i DVD istog.
Na proslavi je bilo više eminentnih gostiju iz grada Zrenjanina, pokrajine i iz
inostranstva. Počastvovao nas je svojom posetom predsednik fondacije «Zlatna
ekipa» iz Mađarske Ki Lajoš. Na finalnom takmičenju kadetkinja Vojvodine,
rukometašice Lehel-a zauzele su četvrto mesto. Na finalnom takmičenju
međunarodnog đačkog turnirau Mađarskoj – Bik, školska ekipa Lehel-a osvojila je
prvo mesto (fantastičan rezultat). Jesenji deo takmičenja DSRL grupa Banat,
ekipa Lehel-a završila je na prvom mestu, bez izgubljenog boda. Izuzetno uspešna
sezona. Predsednik RK «Lehel» Levai Ferenc, treneri Lazarov Dragan i Halai
Gergelj.
2008. godine u prolećnom delu potvrđeno je prvo mesto u DSRL-Banat. Ukupno
odigrano 11 utakmica i postignuto 11 pobeda. Od jeseni ekipa se takmiči u
PSRL-Vojvodina i na kraju jesenjeg dela prvenstva zauzela je drugo mesto.
Jako dobar rezultat ako znamo da smo novajlije u ovom rangu takmičenja. Druga
ekipa se takmičila u DSRL-Banat, gde je zauzela četvrto mesto, a mlada
pionirska ekipa zauzela je prvo mesto na okružnom takmičenju, a u finalnom delu
Lige Vojvodine, zauzela je šesto mesto. Na međunarodnom turniru
kadetkinja «8. mart» - Ada naša ekipa je zauzela treće mesto iza
Bekeščabe i Halas Jožef Ada. Iza nas su ostale renomirane drugo ligaške ekipe:
Proleter Superprotein, Radnički Bajmok, itd. Na turniru Gradnulice - Zrenjanin,
gde je učestvovalo 5 drugo ligaških ekipa, zauzeli smo drugo mesto. U
finalnom delu takmičenja međunarodnog đačkog turnira (Mađarska – Bik), školska
ekipa Lehel-a zauzela je treće mesto.
